Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Osnovne osobine ligaša i ligašica: hrabri i principijelni!

NOVI SAD/ARADAC – Režim Slobodana Miloševića je članovima i članicama Lige socijaldemokrata Vojvodine prilepio etiketu separatista i izdajnika, koja se i danas zadržala kod svih beogradskih centralista kojima smeta što LSV nije i neće da ćuti o neustavnom ukidanju autonomije Vojvodine i očiglednoj pljački koja je zatim usledila i još traje.
Koliko je Liga bila u pravu svih ovih godina, najbolje svedoči činjenica da danas i drugi regioni u Srbiji žele da postignu određen stepen autonomije i shvataju da je to „stvar novčanika“, pa autonomaša sad ima i u Nišu, Leskovcu...
Tek, tih mračnih devedesetih ređali su se verbalni, ali i fizički napadi, ligaši su ostajali bez posla, a samo od maja 1999. pa do septembra 2000. godine uhapšeno je više stotina ligaša prilikom organizovanja različitih protestnih manifestacija protiv režima Slobodana Miloševića. O ovom periodu za SV pričaju neki od osnivača LSV Milorad Putnik, Vladimir Kranjčević i Aleksandar Kravić.

Putnik: U politiku ušli čista srca

Milorad Putnik kaže za SV da su to bila veoma mutna i teška vremena, te  da su ligaši u politiku ušli čista srca i možda pomalo naivno, ne znajući koga imaju sa druge strane.
– Lako se moglo dogoditi da nas pojede mrak. Zašto se to na kraju nije dogodilo ne znam – kaže on. Kada je počeo rat, dobijao je preteće pozive, a dešavalo se i da se neki prijatelji jednostavno udalje, jer su se plašili da budu sa njim u društvu.
On takođe, navodi da je u tim godinama bilo veoma teško doći do medija koji su imali hrabrosti da objave stavove LSV, te se stranka snalazila štampanjem nalepnica, izdavanjem čestih saopštenja i organizacijom tribina.

Hekleri u Somboru

Vladimir Kranjčević kaže da u ono doba svakako nije bilo lako braniti svoje stavove koji su bili protivni stavovima vlasti. Toliko je pretećih poziva dobijao da ih se više i ne seća, ali kaže da ga je posebno iznenadila reakcija jednog daljeg rođaka koji je pljunuo u ekran kada ga je na njemu ugledao. Međutim, bilo je i mnogo opasnijih situacija.
– Prilikom jedne tribine u Somboru 1992. godine povodom promocije Memoranduma o Vojvodini, na kojoj smo bili Emil Gijon, Branislava Kostić, Nenad i ja, upala je grupa naoružanih ljudi sa heklerima, koji su nas sa uperenim cevima izgurali napolje iz sale – kaže Kranjčević. Kada je došla, policija se sa napadačima izljubila, a ligaši su morali da napuste teritoriju Sombora u roku od sat vremena, jer su „ugrozili bezbednost građana“?!

„Ja sam, znate, autonomijaš“

Aleksandar Kravić kaže da se tih godina dešavalo dosta ružnih stvari, poput toga da ljudi pljuju za njim na ulici i procede: izdajnik.
– Zatim, kad god bih otišao na van grada, neko je zvao u pola noći i mojoj supruzi govorio kako se više neću vratiti. To su sigurno radile i neke službe, ali i primitivci koji su imali nešto protiv naše politike – kaže Kravić.
– Nenad Čanak je, recimo, pretučen 1991. godine na sred ulice od strane nekih maskiranih ljudi ne samo zbog autonomaške politike, već i antiratnog aktivizma, a zbog te naše principijelnosti sam i ja za vreme bombardovanja ostao bez posla bez ozbiljnog objašnjenja – kaže Kravić. Jedan događaj ga je, međutim, naterao da izdrži sve i nastavi da se bori. Naime, na jednom skupu gde je funkcionere Lige verbalno vređala i napadala grupa ubačenih posetilaca, jedan čovek je u sred te galame ustao i upitao: „Gde ja mogu da se učlanim u vašu stranku? Ja sam, znate, autonomijaš“.

Oteli ga da sruše vlast
u Zrenjaninu


Principijelnost i borbenost ligaša dokazivana je u mnogo navrata. Primera radi, od 27. decembra 1996. do 7. januara 1997. godine odbornici LSV u Skupštini opštine Zrenjanin su sa svojim kolegama iz DS, SPO i DSS spavali u skupštinskoj sali u znak protesta protiv izborne krađe od strane SPS-a. Međutim, pravu žrtvu je podneo Jan Svetlik, nekadašnji odbornik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini opštine Zrenjanin. Početkom aprila 2000. godine, Svetlik je otet iz dvorišta porodične kuće u Aradcu pored Zrenjanina. Otela su ga dvojica mladića da ne bi prisustvovao sednici Skupštine opštine Zrenjanin na kojoj je za jedan glas (pošto je on bio sprečen da prisustvuje), zbačena lokalna demokratska vlast, a na njeno mesto se vratilila Socijalistička partija Srbije. Nakon što su ga čitav dan držali u kolima, uveče se peške vratio kući gde ga je čekala gomila ligaša pazeći na njegovu suprugu kojoj je pozlilo.
– Nikada nisam krivio tu dvojicu nego one koji su ih naterali da to urade. Jedan od njih mi je rekao da će nakon otmice dobiti posao, što se posle nekoliko meseci i dogodilo – kaže Svetlik.

LSV se drži svojih reči

Da je teško, ali moguće, u Srbiji biti principijelan pokazalo se i posle 5. oktobra. Između ostalog, na primeru procesa usvajanja novog Statuta AP Vojvodine. Platforma Izvršnog veća APV o položaju Vojvodine u novom Ustavu iz 2005. godine sadržala je odredbu da pokrajina treba da ima zakonodavnu, izvršnu, delimičnu sudsku vlast, izvorne prihode i sopstvenu imovinu garantovanu Ustavom.

Samo Liga
ostala dosledna


Kasniji razvoj događaja pokazao je da je samo Liga ostala dosledna u ovom zahtevu.
- S druge strane, recimo, predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine (danas Vlade Vojvodine), Bojan Pajtić odustao je od Platforme u noći kada je ustav pisan i zadovoljio se sa 7% budžeta - podseća Aleksandra Jerkov, portparolka LSV. Dakle, krajem 2006. godine usvojen je novi Ustav Srbije koji nije sadržao gotovo ništa od onoga što je predviđala Platforma, a na osnovu njega se kasnije krenulo u pravljenje novog statuta AP Vojvodine.
Novembra 2007. godine predsednik LSV Nenad Čanak i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor su u beogradskom Medija centru, predstavili zajednički predlog Statuta AP Vojvodine, u kojem je Vojvodina imala najviši stepen nadležnosti u skladu sa novim Ustavom. Ni taj predlog, međutim, nije bio po volji nekim beogradskim centralistima, pa se u septembru 2008. godine pojavio Nacrt statuta AP Vojvodine u kojem je tek posle intervencije LSV, Pančevo predviđeno kao sedište pokrajinskog upravnog regiona, i jasno definisano da je Pokrajina osnivač Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. U oktobru je Skupština AP Vojvodine usvojila predlog statuta i uputila ga u republičku skupštinu na potvrđivanje.

Statut i korekcija
Zakona o nadležnostima


Liga je najavila da će glasati za Predlog Statuta u Skupštini Srbije, ali da neće prisustvovati sednici ako se dogodi da Statut bude vraćen na doradu u pokrajinski parlament. Svoju reč su i održali, jer su 7. novembra 2009. godine, poslanici LSV napustili zasedanje Skupštine Vojvodine, pošto su vraćanje Statuta smatrali poniženjem pokrajinskog parlamenta. Konačno, 30. novembra, Skupština Srbije je posle više od 13 meseci odlaganja, usvojila Zakon o utvrđivanju nadležnosti i dala saglasnost na Statut AP Vojvodine. Tome je prethodio razgovor Nenada Čanka s premijerom Mirkom Cvetkovićem, kojem je prisustvovao i Bojan Kostreš, kada su ispravljenje neki delovi Zakona o nadležnostima na koje Liga nije mogla da pristane. Dogovoreno da će Vojvodina biti vlasnik svojih javnih preduzeća, dogovoreno je postojanje i finansiranje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, rešeno je da je za eventualnu promenu teritorije AP Vojvodine u okviru Srbije neophodno da na referendumu glasa milion Vojvođanki i Vojvođana, a  Novi Sad je definisan kao glavi grad AP Vojvodine. Takođe, važno je i to da je dogovoreno da se nadležnosti koje Vojvodini budu garantovane ovim Zakonom više ne mogu smanjivati odredbama drugih republičkih zakona. Dok su neki tvrdili da je vladin nacrt zakona u kojem svega ovog nije bilo „maksimum koji je moguće postići“, Liga je još jednom pomerila granice mogućeg.

 
Share
FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...