Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



LSV uporna: Vojvođanska autonomija garantovana ustavom u decentralizovanoj Srbiji

NOVI SAD – Od samog svog nastanka, Liga socijaldemokrata Vojvodine zalagala se za najviši stepen autonomije Vojvodine - za zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, izvorne prihode i sopstvenu imovinu garantovane Ustavom. Još tada, pre 20 godina istaknuto je da Liga Vojvodinu vidi u decentralizovanoj i demokratskoj Srbiji. S druge strane, jednako dugo, centralisti u Beogradu, iz raznih stranaka,  pokušavaju da očuvaju sistem nastao još takozvanom „jogurt revolucijom“. Miloševićevim pučem 1989. godine, kojim je prekinuto 14 godina najplodnijeg razvoja u istoriji Vojvodine, a njena imovina „ beogradski centralizovana“...

Ukidanje Vojvodine

Tako je, već početkom devedesetih, donet Ustav SRJ, u kojem se ni pokrajina Vojvodina ni autonomija uopšte ne pominju, zbog čega je Liga saopštila da ne priznaje takvu državnu tvorevinu. Narednih godina, borba za autonomiju, decentralizaciju i promenu Ustava ipak je malo pomerena u drugi plan, pre svega zbog ratova koji su besneli na prostorima bivše SFRJ. U februaru 1999. godine, na proširenoj sednici Glavnog odbora, LSV donosi dokument “Vojvodina republika”, a 17. marta iste godine održan je sastanak Vojvođanske demokratske opozicije na kome je zaključeno da Vojvodina u okviru Srbije mora imati svoju zakonodavnu, sudsku i izvršno-upravnu vlast.

Ništa ni od obećanja DOS-a…

Već 2001. godine, posle svega nekoliko meseci vladavine nove demokratske vlasti, postaje očigledno da jedno od najozbiljnijih predizbornih obećanja DOS-a - da će Vojvodini biti vraćena njena puna autonomija, neće biti ispunjeno. Tim povodom, Nenad Čanak izgovara čuvenu rečenicu:
„Mi hoćemo naše pare, a oni hoće naše pare i celo pitanje vojvođanske autonomije je - čije su naše pare, da li su naše pare naše, ili nisu naše. Kad se odgovori na to pitanje, sve ostalo je dogovoreno“.
Tokom 2002. godine formirana je Državna zajednica Srbija i Crna Gora. Tokom rasprave o novoj državnoj zajednici, aprila 2002. godine, generalni sekretar i predsednik poslaničke grupe LSV u Skupštini Srbije Bojan Kostreš insistirao je na tome da treba definisati kako će buduća Srbija izgledati, od čega će se sastojati, odnosno koje regione i koje pokrajine će sadržati.

Predlog iz 2003. godine:
Srbija uređena u asimetrične pokrajine
!

Tokom 2003. godine, Nenad Čanak postaje predsednik Ustavne potkomisije za teritorijalnu organizaciju Srbije, koja je u svom radu došla do predloga po kojem bi trebalo da država bude sastavljena od autonomnih pokrajina Vojvodine i Kosova, s tim da bi, u roku od tri godine, mogle da se formiraju još neke pokrajine i regioni. Predlagao je i da Srbija ima dvodomi parlamentu kojoj bi drugi dom bio rezervisan za pokrajine i regione i govorio da, ako Srbija bude uređena po principu asimetričnih pokrajina, to nije deoba, već način da regioni budu bliže budžetu.

Ustav iz 2006. nije prošao u Vojvodini!

Marta 2005. godine Liga poručuje da „očekuje da će predlog republičkog Ustava, čija je priprema u toku, uvažiti sve posebnosti Vojvodine i omogućiti da zakonodavna i izvršna vlast budu prenete na Izvršno veće i Skupštinu AP Vojvodine, u skladu sa Platformom Izvršnog veća APV o položaju Vojvodine u novom ustavu.'' Isto je poručeno i sa V redovnog kongresa LSV održanog 17. decembra. Međutim to se nije dogodilo.
Zato je Glavni odbor LSV jednoglasno odlučio 5. oktobra 2006. godine, a Nenad Čanak i Bojan Kostreš su zatim pozvali građanke i građane da bojkotuju referendum kojim se traži potvrđivanje novog Ustava Republike Srbije. Tadašnji predsednik Skupštine AP Vojvodine Bojan Kostreš je, pozivajući na bojkot, takvu odluku obrazložio izostankom javne rasprave o Predlogu ustava, nezadovoljavajućim položajem Vojvodine i činjenicom da poslanicima Skupštine Vojvodine nije omogućeno da se izjasne o predlogu ustava.
Ustav je, uz agresivnu kampanju i korišćenje najrazličitijih sredstava animiranja i izvođenja građana na birališta, putem dvodnevnog referenduma, potvrdilo svega 52, 31 procenata građana Srbije. U Vojvodini je odziv bio najmanji - 45, 9 odsto. Građanke i građani Vojvodine ga nisu prihvatili. 

Decentralizacija znači efikasniju državu

Sredinom januara 2007. godine, Kostreš je govoreći o potrebi regionalizacije i decentralizacije Srbije, rekao da bi od svih delova Srbije trebalo “praviti” Vojvodinu i na primeru “Vojvodinašuma” koje gazduju osam puta manjom teritorijom od “Srbijašuma”, a koja su u 2006. imale duplo veći profit (što znači da se radi šesnaest puta bolje) pokazao šta znači decentralizacija i koliko je dobra za čitavu zemlju.
Tokom juna, u organizaciji LSV u Pančevu, Vršcu, Kikindi, Zrenjaninu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Somboru, Bačkoj Topoli i Novom Sadu, održana je serija tribina „Zašto menjati Ustav – šta je Vojvodina izgubila“, na kojima su govorili eksperti iz oblasti ustavnog prava i funkcioneri LSV. U međuvremenu, Kostreš
je u svom govoru u Strazburu, na sednici Komiteta regiona EU i kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, istakao da Vojvodina želi da pomogne Srbiji da se što pre decentralizuje i regionalizuje, te da treba vratiti imovinu Vojvodini i lokalnim samoupravama.
Period od septembra 2008. do novembra 2009. godine izgubljen je u prepucavanjima tokom usvajanja Statuta AP Vojvodine, pa po pitanju regionalizacije Srbije nije učinjen nikakav pomak. Poslednjih godinu i po, rad na decentralizaciji Srbije intenziviran je i činjenicom da je Nenad Čanak u martu 2009. godine, odlukom Vlade Srbije, imenovan za predsednika Nacionalnog saveta za decentralizaciju, koji ima zadatak da učestvuje u pripremi Strategije decentralizacije Republike Srbije i predloži njeno kvalitetnije unutrašnje uređenje.



Sve što tražimo Vojvodini nudimo i Šumadiji


Na VI vanrednom kongresu LSV, 13. i 14. decembra 2008. godine, Nenad Čanak je istakao da je neophodno što pre doneti novi Ustav Srbije, koji će se pisati uz uvažavanje Vojvodine i svih drugih prostora koji sutra u Srbiji treba da budu autonomni.
– Što tražimo za Vojvodinu, nudimo i Šumadiji i Niškoj oblasti i Sandžaku, i Beogradu. Tražimo autonomiju, a ne karikaturu regije kakve se sada nude sa svih strana. A tek kao suštinski autonomna Vojvodina može dati svoj puni i pravi doprinos evroregionalizmu i prekograničnoj saradnji – naveo je tada Čanak.

 
Share
FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...