Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Vojvodina je u vreme pune autonomije mogla da brani svoje ekonomske interese

NOVI SAD – Neoprostiva greška bila bi da se ne sačuva autonomija Vojvodine i da joj se ne vrati onaj sadržaj koji je imala na osnovu Ustava iz 1974. godine jer bi nas to poštedelo još jedne tužne istorijske priče o Srbiji koja propušta još jednu priliku da demokratski konstituiše svoju državnost, ocenio je u intervjuu za Slobodnu Vojvodinu Živan Marelj, nekadašnji visoki funkcioner pokrajinske administracije. Marelj bio je predsednik Izvršnog veća SAP Vojvodine u periodu od 1982. do 1986. godine, posebno angažovan na projektima društvenoekonomskog razvoja pokrajine i prevazilaženju relativnog zaostajanja njene privrede.

Vojvodina je imala sve što danas nema

Živan Marelj, koji je nedavno izabran za člana Političkog saveta LSV, bio je predsednik delegacije Skupštine SAP Vojvodine u Veću republika i pokrajina Skupštine SFRJ, a jogurt revolucija 1988. godine zatekla ga je na mestu predsednika Skupštine SAP Vojvodine. – Autonomija na osnovu Ustava iz 1974. godine efektivno je funkcionisala 14 godina, sve dok nije nasilno ukinuta, čime je i otpočeo proces raspada bivše Jugoslavije i uvod u ratove. Vojvodina je tada imala svoj Ustav, donosila je zakone, imala svoje sudstvo, izvršnu vlast i tako dalje. Dakle, imala je sve ono što sada nema – kaže on na početku intervjua za naš list. – Kada zanemarimo ideološku matricu jednopartijskog sistema, činjenice neumitno dokazuju da je takvom autonomijom Vojvodina dostigla najviše razvojne domete u svojoj istoriji, posebno u ekonomiji – ističe on.
Je li tačno da je 1989. godine kad je ugašena autonomija nacionalni dohodak u Vojvodini po stanovniku iznosio je 3.010 dolara i šta su, po vašem mišljenju, još neki od najznačajnijih uspeha u vreme pune autonomije Vojvodine?
– U periodu kad je Vojvodina raspolagala svojim resursima, 1974–1989. godine, nacionalni dohodak po glavi stanovnika dostigao je nivo od preko 3.000 dolara i bio je veći za oko 50 odsto od ostvarenog nivoa u centralnoj Srbiji. U tom periodu najveće investicione izgradnje u istoriji Vojvodine izgrađeno je preko 200 najmodernijih privrednih kapaciteta, a da ne nabrajam i izgradnju tzv. neprivrednih objekata i infrastrukture.

Poznato je da je Vojvodina imala ravnopravan položaj s ostalim članicama SFRJ, ali šta je to konkretno značilo za njen razvoj? Šta je ona tada mogla?
– Da, u saveznoj državi smo imali pravo veta na svaku odluku kojom se narušavaju i ugrožavaju ekonomski interesi Vojvodine, a posebno smo zaustavili stalnu pljačku vojvođanskog agrara preko cena, trgovačkih i bankarskih monopola. Bez naše saglasnosti, u tadašnjoj Jugoslaviji nije mogla da se donese i izglasa nijedna mera ekonomske politike koja bi išla na štetu Vojvodine. Vojvodina je kao autonomija imala konstitutivnost u SFRJ. Suština tadašnje autonomije bila je u vlasništvu na resursima koji su na njenoj teritoriji i kontroli na ekonomskim rezultatima koji su nastajali u Vojvodini. Izuzetak su činili vojni i bezbednosni resursi, monetarna i spoljnopolitička vlast. Dakle, autonomija nije imala klasičnu državnu funkciju. Mislim da joj ni sad to ne treba.

A onda je došao Miloševićev ustav…

– Takozvano jedinstvo Srbije, koje je napravio Miloševićev režim, zapravo je bila maska za ukidanje svih tih prednosti i prava Vojvodine. Nažalost, takav odnos nastavljen je i s dolaskom takozvanih demokratskih vlasti posle 2000. godine, pa je za poslednjih 12 godina samo još dodatno otvoren prostor za zagovaranje i čak ukidanje autonomije. U ekonomskom smislu, Vojvodina je danas po razvojnim indikatorima ispod nivoa centralne Srbije. Ovde mogu dodati i jedan kuriozitet, da je u Miloševićevo vreme izgubila 50 odsto više društvenog proizvoda nego centralna Srbija.

Opasni napadi na pokrajinu


Kad već pominjete ukidanje autonomije, kako gledate na sve glasnije takve zahteve koje u poslednje veoma agresivno promovišu pojedine nevladine organizacije ali i političke partije?
– Na sadašnji više-manje formalno simbolički status vojvođanske autonomije napadi deluju smešno jer autonomija nema sadržaja. Međutim, to može biti politički okidač – ako se i zvanična vlast usudi da izbriše i formalnu autonomiju i time da priliku manjinskim nacionalizmima da zatraže teritorijalne autonomije manjina. To će povući pitanja manjinskih teritorijalnih autonomija na teritoriji cele Srbije. Milošević je ukidanjem suštinske autonomije Vojvodini i Kosovu u stvari izveo Srbiju iz tadašnje Jugoslavije i, po meni, to je bio separatizam koji je samo dao opravdanje svim drugim separatizmima u bivšim republikama za izlazak iz SFRJ.
Šta bi vojvođanska administracija trebalo da preduzme u pogledu sopstvene zaštite od tih napada?
– Teško je davati sad savete administraciji koja je propustila prilike da kod donošenja Ustava iz 2006. godine afirmiše pozitivno iskustvo Vojvodine, o kome sam malopre govorio. Nije uspela ni da politički kapitalizuje činjenicu da Ustav 2006. u Vojvodini nije dobio podršku. Prevladala je stara teza ne poštovanja mišljenja iz Vojvodine i da se centralizmom brani odlazak Kosova. Sećam se kada nas je Nikola Ljubičić, tadašnji šef države Srbije, ubeđivao da prihvatimo ukidanje važnih autonomnih funkcija i govorio : „Dajte, prihvatite to, to je zbog iredente Kosova“.
Sadašnja pokrajinska administracija, kao i svaka administracija koja dođe, mora prvo razumeti u čemu je suština autonomije Vojvodine. Podsećam da su Srbi u Vojvodini deo srpskog naroda čiji nacionalni identitet je nastao u drugim istorijskim uslovima u odnosu na ostale delove srpskog naroda. I nacionalne zajednice u Vojvodini imaju takođe specifičnosti u odnosu na druge delove matičnih nacija, a te specifičnosti su razvoj ukupnih međunacionalnih uticaja svih nacija koje žive u Vojvodini. Vojvođanska autonomija je jedno dobro, pozitivno iskustvo, čije rezultate treba koristiti u državi Srbiji, a ne ponižavati autonomiju Vojvodine.

Suverenitet Srbije ne bi bio

okrnjen postojanjem vojvođanske policije


Kako gledate na pogoršanje bezbednosne situacije u AP Vojvodini i zahteve LSV za osnivanje posebne policijske uprave za Vojvodinu? Nekada je postojala vojvođanska policija koja je postizala zavidne rezultate?

– Imamo jedno dobro iskustvo koje je bilo u vreme autonomije 1974–1989. Ništa neće okrnjiti suverenitet države Srbije ako se decentralizuje policija ili organizuje obezbeđenje javnog reda u Vojvodini. Nekad je policija u ovom sektoru bila finansirana od strane mesne zajednice, opštine, međuopštinske teritorije i pokrajine. Tada smo imali u policiji kompetentnost i autentičnost koja bi i sad mogla podići njenu efikasnost na potreban nivo. Dakle, to nije nerešivo pitanje, samo u tom slučaju lokalne zajednice treba da imaju izvorne prihode za finansiranje ove važne državne funkcije.

 

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...