Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Vratiti stari sistem vojvođanskih železnica

NOVI SAD – Za samo sto godina železnica u Vojvodini je od najrazvijenije u Evropi stigla do najlošije. Prosečna brzina na prugama u Srbiji iznosi 42 kilometra na sat, na samo tri odsto njih je veća od sto kilometara na sat, a na nekim prugama brzina vozova je, zbog zastarelih tehničkih parametara, ograničena na 20 kilometara na sat. To su samo neki od podataka koje su izneli poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine Olena Papuga i Karolj Čizik govoreći o međunarodnim konvencijama iz oblasti železničkog saobraćaja, o čijem je potvrđivanju raspravljano u Skupštini Srbije. Papugina i Čizik ocenili su da je to za srpsku železnicu naučna fantastika, te da Železnice Srbije i ne postoje jer je međunarodni železnički transport zamrznut.

Pre 20 godina u Vojvodini bilo 70 šinobusa, a danas pet

– Srbija ima mrežu od oko 3.800 kilometara pruga, od kojih se koristi 3.160 kilometara, što znači da se 640 km pruga ne koristi. Dvokolosečno je sedam i po odsto mreže (283 kilometra), a elektrifikovana je samo jedna trećina pruga. Situacija je još gora u Vojvodini. Pre samo 20 godina Vojvodinom je krstarilo oko 70 dizelmotornih garnitura, u narodu poznatijih kao šinobusi. Njima se dnevno prevozilo 20.000 osoba. Danas je taj broj sveden na svega pet, kojim se prevozi svega 400 Vojvođana dnevno. Brzina kojom se kreću ti šinobusi iznosi svega 20-30 km/h , pre svega zbog loših karakteristika pruga – ukazao je u toku rasprave u Narodnoj skupštini Karolj Čizik.
Istakao je da je Vojvodina pre nešto više od 20 godina imala 44 elektrolokomotive, deset elektromotornih vozova, 94 dizel-lokomotive, 13 parnih lokomotiva, 67 šinobusa, 161 putnička kola sa 17.000 sedišta i 600 ležajeva, kao i preko 6.000 teretnih vagona.

Vozovi u Srbiji danas sporiji nego engleski u IX veku

– Početkom devedesetih bilo je slučajeva da je imovina pokrajinske železnice i fizički odnošena u Srbiju, kao, na primer, kad je iz Subotice odneta oprema za elektrifikaciju pruge u Čačak i Požegu. Recimo, odneto je oko sto kilometara visokonaponske električne mreže koja je bila pripremljena za elektrifikaciju pravca Subotica–Sombor–Bogojevo, neznano kuda odneto je 30 km potpuno novih šina koje su bile tek privremeno položene za rekonstrukciju pravca Banatsko Miloševo – Novi Bečej, mrak je pojeo i kompjuterske sisteme iz Subotice i Novog Sada. Odvučeno je, bez ikakve evidencije i mogućnosti da se vrate, na stotine vagona i lokomotiva, sve što je bilo novo i valjano – napomenuo je Čizik i ocenio da u Železnicama Srbije vlada haos, da to preduzeće liči na jednu crnu rupu koja guta stotine miliona evra godišnje, bez nekih pozitivnih rezultata.
– Moj predlog je da se uspostavi stari sistem vojvođanskih železnica, pošto mi imamo kadar, imamo železničare, imamo stručnjake koji znaju svoj posao – naglasio je Karolj Čizik.

Dve godine za rekonstrukciju pruga u Vojvodini

Olena Papuga je podsetila da je u vreme ŽTO Novi Sad, od 1977. do 1989. godine, to preduzeće tada imalo 15.000 radnika, poslednje godine pred preuzimanje, po rezultatima privređivanja, bilo je rame uz rame s Ljubljanom. Ona je naglasila da je tada u ŽTO Novi Sad bilo najmanje zaposlenih po kilometru pruge, imali su najmanju administraciju, ali i najveći ostvareni rad po kilometru pruge, kao i najmanju kreditnu zaduženost.
– Brzi voz na relaciji Subotica–Beograd 1926. godine putovao je tri sata i 15 minuta, 1989. godine oko dva sata, a 2007. godine taj put se prelazio za tri sata i osam minuta. Dakle, za 82 godine mi nismo napravili nikakav pomak. Prosečna brzina vozova u Srbiji danas iznosi 45 kilometara na sat, a na pruzi između Liverpula i Mančestera, u Engleskoj, parna lokomotiva je 1829. godine išla prosečnom brzinom od 56 kilometara na sat – ukazala je Papuga.
Prema njenim rečima, da bi se pruge u Vojvodini dovele u pristojno stanje i da bi na svim deonicama mogle krstariti nove garniture, na oko 900 km lokalnih i regionalnih pruga potrebno je između 400 i 700 miliona evra. Posao bi bio gotov za manje od dve godine i svi bi profitirali – od građana, do opština, gradova, AP Vojvodine i Republike Srbije.
– Dolazili bi investitori, saobraćajna pristupačnost bi pokazala svoje prednosti, porastao bi standard građana i svima bi bilo dobro. Zato je prioritetno da Ministarstvo infrastrukture obrati veliku pažnju da se izdvaja što više sredstava iz kredita i budžeta za revitalizaciju železničke putne mreže u Srbiji – zaključila je Olena Papuga.


Za godinu dana prevoz robe opao za četvrtinu


Olena Papuga ocenila je da se teško može govoriti o nekom transportu robe kroz Srbiju i zemlje okruženja, a kamoli u međunarodnu zajednicu. Kako je navela, Železnica Srbije prevezla je u prošloj godini deset miliona tona robe, što je za 25 odsto manje nego 2011. godine. Istakla je i da je za ekonomiju jedne države važno da izgradi moderan železnički sistem, te da bi, ako bi se jednog dana od Beograda do Subotice moglo stići za 45 minuta, to potpuno promenilo svest kod ljudi gde će živeti, raditi i koje će preduzetničke ideje realizovati. Istakla je i da je u mnogim zemljama železnica postala generator razvoja jer je omogućila interakciju između gradova i regiona, brži razvoj, čime se smanjuje i nezaposlenost.

Neko zagubio dva mosta na Tamišu!


Direktor Železnica Srbije Dragoljub Simonović izjavio je 29. januara da je to preduzeće platilo pet miliona evra penala zbog kašnjenja u korišćenju kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (što je vrednost dva elektromotorna voza ili mosta na Tamišu), da niko za to nije odgovarao i da će biti plaćeno sigurno bar još milion evra štete, jer neko dve godine drži u fioci nešto što je samo trebalo da potpiše.

 

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...